Dostojanstvo…

Dotojanstven čovek! Koliko puta sam čula i opekla se o reč od trinaest slova. Ne kaže se džabe da je trinaestica baksuzan broj. Možda mi se samo učinilo, možda sam tako želela da osetim, ali mnogo muškaraca i žena koje sam u svom skromnom duhu prepoznala, uveravao me je da mu je dostojanstvo topliji jorgan. Usudila sam se da se uvučem pod topli pokrivač jednog dostojanstva i umalo nisam nazebla od hladnoće duše i ograničenog uma. Tokom cele noći sam se smrzavala pored ledene misli, uzaludno tražila svetlost kraj tamnog pogleda, vapila za rečju sa tvrdih, tankih usana, bežala od dodira. Zoru sam dočekala dostojanstveno – bejah hladna i otupela, ista kao i moj noćni čuvar tuge. I kada mi danas neko kaže da je dostojanstven u svakom pogledu, ošinem ga pogledom, kratko odgovorim da mi dopusti da sama procenim da li mi je toplo kraj njega, ili se ledim kao kiša na minus trinaest stepeni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *