logo

"Ljubav nije zaljubljivanje, već ostajanje uz onoga koga volimo..."

 Sva izdanja se mogu kupiti u knjižarama Vulkan i Delfi a mogu se naručiti i direktno od izdavača IPK "CEPELIN" Capture3

Zapahnuo me miris dečačkog doba, mladosti i čežnja starosti u savezu sa beskrajnom mešavinom bezbrojnih klica, podeljenih u beskonačne delove. Svaki ponaosob sadrži u sebi izvor i vrednost saznanja - četiri prozna tkanja pisca i usuđujem se reći, satiričara novije srpske književnosti, romanopisca, kolunmiste i novinara Slaviše Pavlovića. Heroizam karaktera mladog pisca doneo mi je jasan stav i suštinu onog što Slaviša perom kazuje. Njegova poruka nije u menjanju sudbine, već u njenom potčinjavanju,jer čovek neprijateljstvo izražava u odnosu prema drugima za koje svesno nalazi izvore bilo u prošlosti, bilo u datom trenutku. Sa druge strane, prijateljstvo gradi na temeljima istorijskih činjenica, hrani vizijom budućnosti, a čitaocima postavlja mnoga pitanja. Odgovore je zaslužio....

     Prvi utisak koji se izdvojio dok sam čitala „Istinu o Marku K“, gledanu očima Slaviše Pavlović jeste apsolutna suprotnost između nadređenog i podređenog. Bio rob, radnik, seljak..svaki čovek teži zadovoljenju vlastitog častoljublja, dok sa druge strane ne miruje potreba za moći. Pripovedač nam ukazuje da se u svim odnosima teži ka autoritetu koji nadređenog i podređenog gura ka suprotnosti interesa, a temelje se na prošlosti. Karakter nije zbir pojedinačnih odlika, već promena samo jedne crte u karaktetu uslovljava sve ostale. Tako, Slaviša ima jasan cilj pred sobom – kazuje da Marko K nije bio dobar čovek. i u toj jednoj misli se krije fantastična piščeva poruka: potraga za čovekom i njegovim vrednostima. U nizu proteklih vekova pronaći stvarne uzroke i podstreke za sva buduća osećanja, nije ništa drugo do uvlačenje u vlastitu zamku. Istina je da je Marko K postao legenda, jer smo samo želeli da sačuvamo veru koja nam je dala opravdanje za sve buduće nepravde, grehove i kajanja. Slaviša Pavlović je “fenomen” legende” objasnio perom istine i slobode. Apsolutna sloboda postoji samo kada čovek misli, oseća i odlučuje o sebi. Kada posudimo tuđu misao, neki cilj, vrednost ili osećanje samo smo stvorili iluziju da je to samo naše. Propovedač hrabro odbacuje tuđu, nametnutu vrednost i za sebe uzima misao istine, a čitaocima postavlja pitanje:Da li zadovoljenje nagonskih želja vodi pokoravanju ili slobodi da biramo put kojim koračamo? Slaviša je zacrtao jasnu stazu – vodi ka budućnosti, pri čemu pisac nije osporio junaštvo Marka K, već je perom pravednika osporio kukavičluk da verujemo u našu sposobnost da menjamo i stvaramo nove staze. Nova ideja, novi put ne znači gaženje prošlosti, već stvaranje nas u sadašnjosti, potajne želje da nekom drugom budemo ne Marko K, već “Istina o Marku K “! Savremena srpska satira pomaže da razumemo, ne pojave, već same sebe i upitamo se:- Zašto olako prihvatamo nametnuto okruženje? Odgovor leži u budućnosti. Slaviša me uverio da će “Pismo Elvisu” za kratko vreme postati hrana gladnih. Iz svake reči izbija glad za pravdom. Neka mi autor ne zameri, ali moram da dodam da se pojam “revolucija” nametnula kao šlag na satiričnom tekstu Slaviše Pavlović. Smena postojećeg poretka drugim, naprednijim, a obavlja je pobednik u svojoj zemlji. Karakter revolucije je sloboda. Kakva slučajnost! Ili, nije?! Autor se svesno piograva, siguran da čitalac prepoznaje prave vrednosti. Ali u “Pismu Elvisu” dvostruki vid pobede i kazne jasno nosi pišćevu poruku. Pobeda nad velikim silama ne znači pobedu onih najsitnijih u nama. Srbin je veliki revolucionar kada se suoči sa moćnim neprijateljem. Šta je to što ga kažnjava kada se bori sa strahovima koji vladaju njegovim umom. Svesno, podrugljivo, srcem ratnika, perom satiričara, pišući u logoru zvanom “Srbija”, autor ukazuje na put izbavljenja. “Pismo Elvisu” je satirično pismo u kome Pavlović u jednoj kratkoj formi pokreće pojedinca da napravi ključni korak, ne ka centru sveta, već ka centru kružnice koja se zove Srbija. Setimo se samo filma “Profesionalac” u kome neko reče:” Nije Sloba kriv, mi smo govna i kad mu dojadimo, on će da pusti vodu i govna će da odu”. Sloba je sa istim tovarom otišao,a Slaviša Pavlović je otvorio slavine neukaljanog vodopada.

     Jedan takav vodopad je otvorio slavine i ispred sebe imam pravi biser srpske istorije i književnosti – “Česma trgovca Alekse”- stvarano dušom i talentom pripovedača, esejiste i iznad svega vrsnog poznavaoca srpskih usuda. Sudbina srpskog naroda, vekovima potlačenog i prinuđenog da tpri poniženja i uvrede zarad opstanka, porodice i nasledstva je mnoga pera podstakla da oproste grešnom čoveku, jer sve čulne stvari koje čine zemaljski svet mogu se dodeliti narodima sa bilo kog prostora, ali jedno je sigurno: autor me uverio da je Srbin heroj samo kada mu herojstvo nije zadojeno sisom, već čašću i dostojanstvom, a da je junak samo kada po njemu raste trava. Moram da zaključim da čitave humke zemlje pokrivaju grehove, kazne, zazeleni se tamni grumen i posle nekoliko decenija iznikne i česma nepoznatog trgovca čije jedino junaštvo beše što je u poslednjem trenutku osetio grižu savesti. Da li je zaslužio da mu se pokolenja dive i veličaju junačku slavu. Zašto je tako? Srbin je jednostavan čovek, eto odgovora, oprosti i kada je oprost ravan smrti, sažali se i na junaka i na njegovu suprotnost, traži u čoveku onu poslednju iskru nade da se mora poštovati ono najdublje u nama, a to je pravednost. Zato je Srbin i poraze i gubitke sveo pod zajedničnki imenitelj – srpski usud. Odajem poštovanje mladom autoru čijim venama kola pravednost, jer samo ljudi istinske snage i blistavog uma su kadri da perom iznedre sudbinu čoveka kome je život odavno okončan. Snažne, Slavišine reči su zelenije od Drine, hrabrije od bujice koja nosi jednakom merom i krive i prave.Priča o junaštvu, izdaji, borbi, savesti, oproštaju, poverenju i sudbini je priča o nama i našim slobodama. Ne verujem više u slučajnost! Sigurna sam da Slaviša Pavlović piše o slobodi kao najvećoj ljudskoj vrednosti koja se ne može svrstati ni u jednu epohu. Zadivljena sam načinom razmišljanja mladog autora, jer je pronašao ključ koji otvara tamnicu. Usuđujem se da mu podarim ime – Ključ Slaviše Pavlovića bih slobodno nazvala “Srpska tragedija”…Priča “Česma trgovca Alekse” mi je pomogla da razumem “Tamnicu Slobode”…njen nastavak Posle čitanja poslednje priče, našla sam se u magičnom krugu. Vratila sam se na početak i shvatila jedinstvenu potrebu mladog umetnika da i slobodu i tamnicu ugleda samo kao izmaglicu koja nestaje sa rađanjem novog dana. Gavrilo nikada nije bio u tamnici, a njegov brat Dušan nikada nije okusio zrno slobode. Sve ima svoju suprotnost, poručuje pisac, jer Gavrilov duh je ostao na „slobodi“...telo je kružilo po neravnomernoj tvrđavi nevinih ljudi, a duh je plutao ka visinama. Pripovedač na fantastičan način pokazuje u čemu leži smisao čovekovog postojanja. Ne u veri, nikako u bratstvu, ne u izdaji, već u poštenju i pravdi koja mora da zakuca na vrata i najčeličnije tamnice. Kada dođe, pravda uzima samo pravedne, a snaga pravde leži u njenoj snazi da oprosti nepravdu. Zato pisac teret i nagradu nemilosrdno tovari na pleća dva rođena brata koji od života nisu okusili bratsku ljubav zarad odbrane nečeg drugog. Dušan je branio uverenja, a Gavrilo dušu. U neravnopravnoj borbi....gubitnici su i jedan, i drugi. Ali svaki gubitak rađa bar jednog pobednika – Srbija je pobedila, jer je u njenim nedrima stasao pisac i pripovedač koji itekako uranja u staze srpske književne porodice. Sigurna sam da je Slaviša Pavlović pobedio prošlost, shvatio sadašnjost, a budućnost čeka njegov potpis.

Angelina Petrović

Copyrigcht © 2018 angelinapetrovic.com

REAKCIJE ...

ОВАПЛОЋЕНА МОЋ ПОНИРАЊА У ПСИХОЛОГИЈУ СТВАРАЊА...

 "Уметност има велику улогу у упознавању човека и многих феномена постојања. Будући да се уметност рађа из [ ... ]

OPŠIRNIJE
U UZAMA SUROVIH ŽIVOTNIH OKOLNOSTI

"Poznata su stanja kada se umetnik oseća neobično, čudno, potišteno, nezadovoljno, nedefinisano, dok ne počne da stvara, dok se posredstvom  neke duboke koncentracije ne približi Bo [ ... ]

OPŠIRNIJE
Impresivan narativ o snazi moći i zloj kobi

"Roman Duhovi duž Drine  je izuzetno bogat različitim diskursima, svi junaci su negde izgubljeni u potrazi za svojim kodom, onim  što ih utemeljuje u postojeći poredak, (Čarli u [ ... ]

OPŠIRNIJE
Visoki artizam i pronicanje u bezdan ljudske duše

"Zapravo, nesumnjivo je, čini se da je autorka baš to htela da podvuče, sve to je čovek, njegovo beskrajno složeno biće koje se manifestuje kroz postupke, kreativnost, dobra ili zla dela [ ... ]

OPŠIRNIJE
Inspiracija za niz izuzetnih trenutaka...

Srećna ti Nova Godina, draga Angelina, u kojoj ti želim inspiraciju za jos niz izuzetnih "trenutaka"! Sveštenik je pročitan. U istom dahu nastavljam, i odabiram Neoprošteno. Uporedjen [ ... ]

OPŠIRNIJE