logo

"Ljubav nije zaljubljivanje, već ostajanje uz onoga koga volimo..."

 Sva izdanja se mogu kupiti u knjižarama Vulkan i Delfi a mogu se naručiti i direktno od izdavača IPK "CEPELIN" Capture3

klijanje2     Umetničarenje duše - lepota i istina ljubavi posejane semenom duhovnosti uma Današnja društvena uloga književne kritike u odnosu na prethodne decenije, vidno je izmenjena, a ono što najviše upada u oči je činjenica da takva kritika danas više nema naročitu socijalnu funkciju. Živimo u vremenu kada sve moralne vrednosti koje su nekada činile suštinu našeg bitisanja „spavaju“ zaključane u tamnicama prošlosti i zaborava, pa i sve češći nagoveštaji i predosećanja da želimo zauvek da odbacimo okove predrasuda, prošlosti, inata, sebičluka i nedruštvenosti ostaju samo puste želje zatamljenih umova. U romantizmu primat je imala poezija, dok je u realizmu pripovedna proza zauzimala vidno mesto i stihove ljubavi, čežnje, patnje i radosti gurala u nezasluženi treći plan. Zašto sam ovako započela tumačenje proznog dela mladog autora Zorana Maslakovića?

Pitanje postavljam više sebi,a odgovore sam dužna čitaocima i poštovaocima dela mladog niškog autora. Kao tumač dela, kritičar je izvestan posrednik između pisca i čitaoca. Sem toga, osećam potrebu da istaknem da sebe vidim prvo kao čitaoca, a potom i kritičara dela o kome ću govoriti. Sa stavom da pročitano osetim na način kako to čini većina čitalaca, potom da osetim posebnost duše koja se proteže između samih redova i šalje najčistije poruke autora, moram da naglasim veliku istinu, a to je da je čovek najmanje sposoban da govori o stvarima koje ga se najviše tiču. Drugim rečima, nismo ni svesni značaja pisane reči koja vekovima bez koraka putuje i postavlja pred nas veoma krupne zadatke. Današnje “pismo” mladog niškog autora je više od obaveze – ono je osećanje dužnosti da zaronim po najdubljim kutovima duše i uma i kažem da nije slučajno autor uzeo komad papira i napisao roman, pesmu, pripovetku, već je u sebi osetio snažan poriv da nas daruje lepotom i jednostavnošću. Jednostanvost Zorana Maslakovića je njegova najviša umetnost i to je zaključak koje se nametnuo sam po sebi. Najveći umovi domaće i svetske književnosti su jednostavnim rečima osvojili naše emocije i jedino tako pokazali veličinu i moć pisane reči. Reč je oružje, bije kada se najmanje nadamo, reč je i uteha, teši nas kada tonemo u duboke jame poniženja i nepravde, reč je i radost, da nas nauči da volimo i poštujemo jedni druge. Reč Zorana Maslakovića bih nazvala LJUBAV. Isijava iz svakog reda, oplmenjuje i traži uporište u drugom biću koje često i nije svesno šta mu se događa. Zoranova reč će vas naučiti da volite, a od toga i nema veće vrednosti, te sa pravom i odgovornošću nekoga ko se i sam bavi pisanom rečju, tvrdim da delo “Klijanje” nije samo skup priča o običnim ljudima, već svestrano saznanje o čoveku koji ima u rukama jednostavan život i nesebičnim postupcima živi trenutke, minute, dane, nedelje, mesece, godine i u svakom pronalazi put ka samome sebi. Sa delima mladog niškog autora sam imala prilike da se susretnem ranije, te nisam slučajno pomenula vrednost poezije koja je u prošlosti zauzimala daleko značajnije mesto. Zoran Maslaković nije samo prozni pripovedač, već i pesnik čije stihove nakon čitanja pamtite, osećate i u svakom prepoznajete istančanu dušu muškarca koji vešto barata perom. Pero Zorana Maslakovića je obojeno bojama iskrenosti, ljubavi, nesebičnosti i posebne vatre i zanosa koja krasi ljude sa naših prostora. Ako se vratimo u prošlost makar duhom i setimo se duševne drame slavnog Crnjanskog koji je stihove pisao na parčetu polumokrog papira, a nama ostavio saznanje da je umetnost i čađava mehana u kojoj vino ispija niko drugo do tragač naših sudbina, ne mogu, a da ne kažem da novija srpska književnost itekako uporište traži i delima uz koja smo rasli, sazrevali i učili da poštenjem sejemo sokake i livade po kojima hodamo. Mladog pisca Zorana Maslakovića sam doživela na dva načina: kao pesnika i pripovedača. Književnost je stvaralaćka delatnost, umetnost koja ne traži potvrdu u novinskim natpisima, već u dušama čitalaca, a posebno u danima koje autor retko kada za života doživi, ali zato ostaje dar generacijama u budućnosti, večiti zapis proistekao u jednom besanom trenutku budnog uma, zapisan na parčetu uspomena, ostavljen kao večni trag jednog života i potokaz misli. Upravo bih tako i nazvala „Klijanje“ Zorana Maslakovića – „Umetničarenje duše, lepota i istina ljubavi posejane semenom duhovnosti uma.“ Mnogi danas pišu knjige koje podilaze lošem i vulgarnom ukusu. Često nismo ni svesni da nam jeftine stvari postaju sve bliže. Pa i jeftina književnost, usuđujem se da dodam. Niz faktora danas deluje protiv dobre knjige. Živimo u vremenu medijske kulture, a sve to u velikoj meri ubija dobar ukus i smanjuje intelektualne sposobnosti pojedinca koji želi da promeni pre svega sebe, a potom i stanje u kome bitiše. To je prvi zaključak koji mi se nametnuo posle čitanja zbirke kratkih priča“Klijanje“ Autor se bori na sebi svojstven način da nas približi sebi, vrednostima i pričama o ljudima sa kojima je rastao, čije savete je odbijao ili upijao, kojih se gnušao, koje je voleo i želeo, svejedno je i besmismelo poređenje, jednostavno želi da pokaže sve one vrednosti koje sa stidom odbacujemo, uvereni da su iza nas, da su nas pretekle i da je sramno vraćati se na staro. Staro u rukama Zorana Maslakovića je zlatno ruho koje samo probrani ljudski um može da shvati, oseti i zavoli. Trebalo bi mi mnogo prostora da pojedinačno prenesem utiske o svakoj pojedinačnoj priči, čak smatram da bih time uveliko umanjila znatiželju i vrednost svakog pojedinačnog doživljaja, ali svakako moram da kažem da priče kojima nas autor daruje u sebi nose jednu zajedničku crtu – a to je „bestidna iskrenost“ koji je još Selenić video kao temeljnu osobinu svakog dobrog pisca. Stručnost, obaveštenost i smelost su tri udružene sile koje „guraju“ misli i duh mladog niškog autora, a prenesene na čitaoce ostavljaju snagu neslućenih razmera. To je i više od umetničarenja dela o kome pišem – umetnost piščeve volje i duše da bez trunke stida ispriča najtananije želje tela i srca, čak i po cenu da mu zamerite na jasnim opisima ljubavnih scena koje ne želite da podelite ni da najvernijima. Autor nas daruje vernošću, uverio me dok sam iščitavala strasne ljubavne redove, posmatrala scene koje samo mašta daruje, uzdisala zajedno sa akterima ljubavne drame i nisam osetila stid, već prostu želju da ljubav na sličan način omirišem. Ima li veće umetnosti od toga? Uverena sam da nema i odgovorno sa pozicije kritičara tvrdim da svakog čitaoca koji zaroni po dolini zvanoj „Klijanje“ očekuje seme iskrenosti, jednostavnosti, ljubavi i poverenja. Danas, u vreme vidne čitalačke oseke, književna kritika je kao oblik javnog govora na samom rubu interesovanja. Stoga i smatram da je mišljenje koje je proizvod pojedinačnog razmišljanja samo kratak osvrt koji oseti pojedinac, bez preterane želje da se dopadne drugima, već sa jasnijim ciljem – da ukaže ne samo na lepote, već i kolebanja koja su neminovna kada je delo u pitanju.To i jeste cilj kritike – da i dalje postoji kao potreban i važan vid kurtuloroške umetničke komunikacije između autora i čitaoca. Ponoviću, samo sam posrednik kome je pripala čast da delo približi onima koji se možda snebivaju, koji su sumnjičavi i ne veruju da u našoj zemlji i posle kiše sija sunce jače nego ikad. Obasjana sam mislima autora kome sam sa namerom dodala epitet „niški“ jer je to i sam želeo. Pišući o Nišu nikako nije imao nameru da kraj u kome je odrastao, stekao prijatelje, drugove, drugarice, komšije i prve ljubavi podigne na presto istorije i stvaralaštva, već u sebi samo nosi istinsku ljubav prema domovini i zavičaju, a što je najznačanije – želi lepote svog kraja da nam približi, poziva nas na razumevanje i čašu uzdaha posutih nostalgijom i žalom za danima kada smo poštovali običnost, danas pomalo zaboravljenu. Dolazim u iskušenje da prozu Zorana Maslakovića nazovem i rodoljubivom, jer dugo vremena nisam imala prilike da se susretnem sa autorom koji mesto rođenja nosi u srcu neprekidno, čak i dok spava, dok sanja, dok mašta, dok živi život. Rodoljublje je još jedna od crta dela o kome govorim, protkano domaćinskim duhom autora koji poštuje tradiciju i porodicu, kao oblika svesti o vrednosnim razlikama bez kojih nema i ne može biti civilizovanog sveta. Zavolela sam Niš dok sam čitala Zoranovo „Klijanje“, pa iako sam naglasila da ne želim da umanjim vrednost doživljaja time što bih pojedanočno govorila o svakoj priči, nadam se da će mi čitaoci i ljubitelji dela mladog autora oprostiti na slobodi da se na kratko osvrenem i zađem u priču „Ribar“ koja je, po mom skromnom mišljenju više od priče – ona je stvaralaštvo koje se samo jedno doživi, uverena sam. Dok sam čitala priču o siromašnom ribaru, pred oči je iskakao lik jednog drugog ribara, dalekog, a tako sličnog. Verujem da je malo onih koji nisu pročitali delo Ernesta Hemingveja „Starac i more“i osetili neverovarnu magiju koju se proteže i tera vas na duboko razmišljanje o sučovekovoj sudbini. Isti takav osećaj sam imala dok sam čitala „Ribara“ Zorana Maslakovića i sigurna sam da srpska književnost ima svog „Hemingveja“. Zasluženo, mesto pripada Zoranu Maslakoviću i iskreno se nadam da će budućnost doneti Zoranu još mnogo neprospavanih noći i trenutaka dok nagnut nad parčetom papira ispisuje neke nove sudbine, a čitaocima podariti beskonačnu lepotu pisane reči talentovanog pripovedača koja se nikada ne zaboravlja. Poštovani čitaoče, ne snebivaj se, ne okoliši, ne tragaj, već u trenutku usamljenosti, beznađa, istrošenosti, tuge ili nekog zalutalog i neželjenog osećanja, mir pronađi u „Klijanju“ mladog niškog autora Zorana Maslakovića. Uverena sam da nakon klijanja niče nova snaga i da novija srpska književnost ima čime da se ponosi. Zorane, hvala Ti za reči istine!

Angelina Petrović

Copyrigcht © 2018 angelinapetrovic.com

REAKCIJE ...

ОВАПЛОЋЕНА МОЋ ПОНИРАЊА У ПСИХОЛОГИЈУ СТВАРАЊА...

 "Уметност има велику улогу у упознавању човека и многих феномена постојања. Будући да се уметност рађа из [ ... ]

OPŠIRNIJE
U UZAMA SUROVIH ŽIVOTNIH OKOLNOSTI

"Poznata su stanja kada se umetnik oseća neobično, čudno, potišteno, nezadovoljno, nedefinisano, dok ne počne da stvara, dok se posredstvom  neke duboke koncentracije ne približi Bo [ ... ]

OPŠIRNIJE
Impresivan narativ o snazi moći i zloj kobi

"Roman Duhovi duž Drine  je izuzetno bogat različitim diskursima, svi junaci su negde izgubljeni u potrazi za svojim kodom, onim  što ih utemeljuje u postojeći poredak, (Čarli u [ ... ]

OPŠIRNIJE
Visoki artizam i pronicanje u bezdan ljudske duše

"Zapravo, nesumnjivo je, čini se da je autorka baš to htela da podvuče, sve to je čovek, njegovo beskrajno složeno biće koje se manifestuje kroz postupke, kreativnost, dobra ili zla dela [ ... ]

OPŠIRNIJE
Inspiracija za niz izuzetnih trenutaka...

Srećna ti Nova Godina, draga Angelina, u kojoj ti želim inspiraciju za jos niz izuzetnih "trenutaka"! Sveštenik je pročitan. U istom dahu nastavljam, i odabiram Neoprošteno. Uporedjen [ ... ]

OPŠIRNIJE