logo

"Ljubav nije zaljubljivanje, već ostajanje uz onoga koga volimo..."

 Sva izdanja se mogu kupiti u knjižarama Vulkan i Delfi a mogu se naručiti i direktno od izdavača IPK "CEPELIN" Capture3
Zvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivna
 

Rekao mi je da se zove Umetnik. Pomislila sam da se šegači sa mnom! Sedeo je na trotoaru i crvenom kredom zapisivao brojeve. Od stotine, pa unazad. Nije se obazirao na užurbane korake prolaznika koji bi otiskom cipele poneki, već zabeleženi, izbrisali. Mirnim pokretima ponovo bi zapisao isti broj na utabanom mestu po kome je samo tren ranije zaškripala cipela. Bez ijedne promene na licu. Kao beskonačnost naših postupaka, tako je i muškarac sa pločnika nizao dane, nedelje, mesece... možda i godine! Nisam se usudila da zavirim u neznančevo srce i pronađem dublje odgovore. Jedan, običan, ipak sam potražila: pitala sam ga za neko drugo ime, nadimak, a on se samo osmehnuo i pokazao debele snopove bora po bledom licu. Između osmeha i huke dečijeg automobila koji je ispuštao vatrene zvuke paljenja motora u rukama petogodišnjaka, nonšalantno mi je odgovorio: “Zovi me Stvarnost”. Tada sam shvatila! Umetnost traži povezanost sa stvarnošću. Kao da mi je čitao misli, nasmejao se i rekao: „Ah, kako stvarnost može biti umetnost? To onda nije umetnost. Jer, stvarnost vidimo svuda: u kafani, na ulici, u domu, na pijaci. Stvarnost je proplanak po kome se trkaju mali i veliki, stvarnost je voda u kojoj se kupaju i plivači, i neplivači, muzika koju slušaju i deda, i unuk, a umetnost traži nedostižnost koraka. Tada je fantastična, mistična i bliska samo srcima onih koji osećaju umetnost svim čulima, imaginaciji koja je ludo zaljubljena u umetnost, pripojena je prvoj ljubavi, jer je najsnažnija u biću, jer je nepoznata, jer je tek začeta. Kada se oseti tako snažna ljubav, ne ostavlja se umetnost čak ni onda kada je ljubav neuzvraćena. Samo tada je umetnost kraj nas. Umetnost je daleka i nedostižna, svima koji u sebi osećaju i najmanje zrno mržnje.” Boli pogled u vlastito srce. Jesam li sigurna da sam shvatila šta je umetnost, a šta stvarnost? Da li je čovek sa kredom u rukama šarao besmislene crvene brojeve po asfaltu, ili mi je kao najstroži učitelj održao lekciju o umetnosti? „Umetnici“, zavirite u svoju dušu i budite hrabri, te se suočite sa tajnama koje nosite pod pazuhom, sa idejama kojima hranite golubove, sa duhom kojim  razapinjete sebične, sa čarolijom kojom posipate okeane i šume, i upitajte se  da li je ono što ste stvorili, delo ruku umetnika, ili prosta stvarnost po kojoj umetnost lije suze kajanja i poniženja. Osećam bes, mirišem nemir, udišem čežnju... osećam da se tražim u prostranstvu besmisla, zalutala u lavirintu laži i gluposti, da uporno tragam za koracima po kome su tragove ostavili umetnici čijim imenima se ponosim, čijim delima se klanjam. Jer, pripadam stvarnosti! Samo želim da se makar približim trenutku zabeleženom u deliću svesti – da mi pripadne komad večnosti. Da zaslužim. Tada će stvarnost ostati iza mene, tada će umetnost biti ruka koju ću poljubiti. Poštujem čoveka sa kredom u ruci. Njegova umetnost je istina!

Copyrigcht © 2019 angelinapetrovic.com

REAKCIJE ...

Ostale novosti...
  • ОВАПЛОЋЕНА МОЋ ПОНИРАЊА У ПСИХОЛОГИЈУ СТВАРАЊА...
  • U UZAMA SUROVIH ŽIVOTNIH OKOLNOSTI
  • Impresivan narativ o snazi moći i zloj kobi
  • Visoki artizam i pronicanje u bezdan ljudske duše