logo

"Ljubav nije zaljubljivanje, već ostajanje uz onoga koga volimo..."

 Sva izdanja se mogu kupiti u knjižarama Vulkan i Delfi a mogu se naručiti i direktno od izdavača IPK "CEPELIN" Capture3

neoprosteno

 "Уметност има велику улогу у упознавању човека и многих феномена постојања. Будући да се уметност рађа из недокучивих сфера човековог ума и кад је максимално интелектуално ангажована свако тумачење човекове унутрашње сфере је корисно, поред оних која се добијају из стручних увида у психологији, филозофији, метафизици, лингвистици..."

Ангелина Петровић,Неопроштено, Београд, 2017.

Уметност има велику улогу у упознавању човека и многих феномена постојања. Будући да се уметност рађа из недокучивих сфера човековог ума и кад је максимално интелектуално ангажована свако тумачење човекове унутрашње сфере је корисно, поред оних која се добијају из стручних увида у психологији, филозофији, метафизици, лингвистици...

Ангелина Петровић се својим бројним романима већ испрофилисала као писац трилера са дубоким понирањима у човекову психу, а њен роман Неопроштено, је у том смислу врло драгоцен, јер не само да открива поноре човекове психе у којима се губи зарад породичних траума, већ врло смело тумачи однос човека и ствараоца у њему, указујући на борбу коју води будући да је ирационално често снажније од рационалног и да оно што створи у такозваним стањима надахнућа, може самом писцу деловати истинитије и животније од чисте реалности у којој пребива јер човек је много више од онога што о њему знамо, што и сам о себи зна. Романи ове списатељице то најбоље илуструју, а реалност пуна стравичних прича о породичним драмама то нажалост све чешће потврђује. Уосталом, сам Борхес је рекао, да је човекова унутрашња стварност снажнија од оне која га окружује а Добрица Ћосић је наглашавао да има врло дубок и трајан однос са својим литерарним јунацима.

Оно што је у сижеу романа Неопроштено, састављеног од дванаест поглавља и епилога, о извесном популарном писцу Андреју Андрејевићу Зефиру, врло импресивно јесте преплитање «стварног» и написаног што чини један изванредан мозаик атмосфере, догађаја, слика, метафора и значења који су тако зналачки испреплетени да се таквим спојем иницира стална напетост и буди радозналост до краја романа. Заправо , овде је реч о два романа, једном унутар другог који се допуњују по систему фиока јер се радња једног наставља у другом роману. Ови делови и графички су означени другим типом слова, писаним на писаћој машини, роман о стварном животу једног познатог аутора ( заправо и ово је део фиције) који пише и не знајући да тиме открива свој претходни живот и да ће крај романа донети разрешење његових највећих животних недоумица...Но, подсетимо на ауторкине речи о томе забележене на крају књиге од насловом Реч аутора: «Када писац пише о писцу, налази се на ивици дубоке провалије, клати се на узаном   затегнутом канапу и на корак је од оштрог сечива које га може сасећи насмрт. И то само из једног разлога – можда несвесно пише о себи и на најгрубљи начин лечи комплексе, слеп код очију, глув и неспретан да схвати шта чини са собом!» Како год било, писање је само по себи мистификација,излазак из себе и означава корак ка другима. Тако се дешава и у овом делу, писац Андреј Андрејевић Зефир бива изазван да пише роман како би доскочио једном пророчанству да ће умрети одређеног датума. Пишући о познатом лику из света подземља сликару Вањи Меденици, овај аутор несвесно следи трагове који га воде до неслућених открића из сопственог живота. Будући да истине уметничког дела нису фактичке већ симболичке, ауторка показује да је често искуство самих писаца управо такво јер писање као да у себи има извесна својства предестинације, али овде је део сложеног приповедног поступка којим се у дело уводи други по важности протагониста дела.

Једно је извесно, писац је онај ко уме да у споју онога што живи и онога о чему мисли «оживи» нешто јединствено и непоновљиво. Ангелина Петровић је такав писац, свака њена књига је управо то, креација потпуно особеног света, а опет толико је укорењена у простор и време да увек говори о најактуелнијим појавама и проблемима, њиховим последицама и продуктима.У овом случају, о уступању деце за новац, криминалу, трговини наркотицима, потреби за љубављу, кризама идентитета, напуштању Сарајева због страха од криминалаца, кријумчарење уметничких слика по свету... а проблеми на нивоу породице су заправо само шира слика друштва које се урушава првенствено разбијањем породице.

Добрим делом романи Ангелине Петровић су реалистички, али је фикцијски део у њима оно што их чини вансеријским.У том смислу сиже романа Неопроштено увлачи читаоца у један незамислив лавирнт људских судбина које су повезане а да њихови актери тога нису свесни до потпуног разрешења свих драмаских напетости на крају књиге у чијом основи је мит о Каину и Авељу.О братској патњи, освети и накнадној неуништивој љубави.

Пишући о претходним романима Ангелине Петровић, већ смо апострофирали њен смисао за добро написан сиже, што се потврђује у сваком новом делу, фасцинантни су детаљи у креирању крајње нобичних судбина, (главни лик писац Зефир, његова супруга Наталија, Вања Меденица, Јованка,Ирис, Чичак, Брабара, њен отац... )ликова и ситуација које осликавају дубоке људске драме и покушаје да се датости или премосте или како тако прихвате, а често и да кривци за њих буду строго кажњени.Управо на овом последњем моменту почива драматургија романа Неопроштено. Греси родитеља, погрешне одлуке, некад и невоље које их натерају на погрешне кораке резултирају несагледивим последицама које се уочавају у овом дубокоумном и потресном роману у којем је потрага за домом и освета родитељима створила један посебан тип човека спремног на најокрутније поступке: «Мој живот је окретање црвеног и црног, смрти и живота, јер је то једини начин да окусим сласт егзистенције. Потребно ми је понекад да осетим тај јадни трзај живота, жељу да преживим, свестан колико равнодушност зна опасно да поремети сваки мој план.Изгубим моћ опажања, све ми у трену постане свеједно и од ловца се очас посла претворим у ловину.Тек кад се нађем на самом дну, почнем да се корцам и последњим атомима снаге гребем зидове провалије у потрази за бар мало дашка живота, док наново не кренем у лов».Можда су наведене речи права илустрација повређених људи који рањени животом посежу за бекством у деструкцију и узимање правде у своеј руке што их води у дубљи пад и већу трагику.

Заплет у роману заправо почиње кад омиљени писац напише једну посвету девојци по имену Ирис, и тад чује необичну реченицу, да ће умрети на дан рођења девојке којој је управо потписао књигу. Већ упозорен случајним открићем да га сурпуга вара, почеће да страхује, да трага, да се преиспитује, а открића ће бити више него шокантна. Испоставиће се да у роману све фунционише у знаку броја три, писац има жену и кћерку, нови трио чине Јованка,Вања Меденица и Ирис, његова ванбрачна кћерка, Чичак, Брабара и њен отац, потом на нивоу текста, аутор романа, писац романа унутар дела и текст у настајању...Ако погледамо симболику броја три који је израз интелектуалног и духовног, божанског, и у космосу и у човеку, видећемо да то указује на свеукупност, довршеност јер споју неба и земље, што је означено бројевима један и два, додају човека, а човека треба увек изнова стварати будући да он као такав никад није априори довршен, те у том смислу и у овом роману све се одвија у троуглу: Логос,   Ерос,Танатос. Човека довршава акција, оно што од себе створи а дело оно што је укупност: дара,знања и циљева.

У предању верника истине из Ирана, број три је повезан са остварењем неког догађаја магијске природе, у роману Неопроштено их има више, симболичка смрт малог дечака којег родитељи уступају за новац, као и завршни чин, спаљивања куће и себе у њој, када се све што је било трагично и погрешно у животу писца који је многим ликовима кројио судбине, нестаје у ватри и његов недовршени роман о чувеном криминалцу, запарво брату којег је жалио целог живота, иако му је био стално за петама, а остаје му да одживи праву љубав или да о њој тек напише праве речи: «Нисам је превише волео, не зато што ме није превише привлачила,већ из простог разлога што писац не може да воли као обичан човек или воли другачије. Да, грубо је ово што сам рекао, понижвајауће, али ко ће разумети све оно што се одвијало у мени када бих створио у делу жену за другог мушкарца, а у животу неспособан да је пресликам...Шта је истина а шта лаж у нашем животу?Питање ми се тих дана често врзмало по глави. Синоними постојања, што се непрекидно напајају из људског мозга, тешио сам се измишљеним одговорима.Истина је била да сам осећао страх јер сам посумњао у све оно што сам написао у протеклих двадесет година.Све се некад и истински догодило или је све невероватна обмана?» Те вечите дилеме у ставараоцу су покретачка снага и доносе нова дела у којима се као овде тумачи та танка нит која дели стварност и имагинацију, изједначавање написаног и догођеног, какав је статус текста и статус духа писца ... Ауторка дубоко осветљава унутрашњи свет писца указујући на извесну конфузију у духу који је стално заокупљен потребом за стварањем нових садржаја, сумњом у то да ли је реч о патолошком или спасоносном пориву пред загонетком, шта је човек и шта је живот. И увек у сталном преиспитивању да ли је то вредно труда, а тај конфликт би се разрешавао једино новим урањањем у непознати део бића писца и једини лек било би ново дело, и тако у круг како би се у потрази за смислом лакше битисало.

Ипак, вратимо се броју три а кабалистичко тумачење овог броја нам се чини најадекватнијим за ову прилику јер прозилази из закона тројства: Све нужно постоји као тројство које чини једно.У сваком чину, који је једно сам по себи, разликујмо заправо:1.делатни принцип, узрок или субјект чина;

2.чин тога субјекта, његову реч; 3.предмет тога чина, његов учинак, односно исход, то јест творац, чин стварања, створено.

Примењене ове принципе на роман Неопроштено видимо у непрекидној акцији главног јунака,писац Зефира који имагинира и стално објављује нове књиге које му доносе славу, али и одређену дистанцу са ближњима, тако да ће му ствари од животног значаја промаћи а што ће онај други роман који он пише по наруџбини, открити као стварни живот својих ближњих. Писање му добрим делом омогућава бекство од трауматичног детињства и сећања на рано преминулог брата чију смрт није разумео ни преболео, оптужбе да је убио родитаље...

Његови романи у којима је симулирани живот одузимају му моћ да у реалном животу има боље односе, рецимо са спуругом Наталијом,коју заправо врло површно познаје и која има неки свој живот како ће се на крају испоставити и неку сасвим другу улогу, но тим аспектима романа се нећемо бавити овом приликом.То остављамо читаоцу као велики изазов за његову машту.

Створени романи писца Зефира доводе у додир са новим људима, у овом случају са необичном женом Јованком, чија прича ће да довести до разоткривања његових породичних тајни.

Роман који је писао о Вањи Меденици,на њену сугеастију даће слику необичног јунака, онога који му је толико близу а чијег присуства није био свестан. Животно и литерано ће се много пута поклопити, љубав и мржња даваће замах развоју сижеа а истине које то обелодањује биће трагиније од литерарних. Барбара која је имала не баш часну улогу у првом сусрету с њим, промениће став и постаће нова нада и надокнада за неискрено припадање бивше супруге.Писац Зефир ће се исповедати о стањима свог бића док пише не скривајући да у животима својих јунака најдубље проживи стотину других и другачијих живота откривајући не само њихову већ и сопствену истину: «Нисам био суров само према јунацима својих прича.Трпело је   моје биће често више од њих. Да сам се којим случајем усудио, те себе себично и лукаво, склонио у страну, а на површину извукао туђе очеве, мајке, браћу, сестре и духове остао бих покопан у заборављеном гробу. Не. Ишао сам за својим јунацима и плакао њихове сузе, волео њихове жене, лизао њихове ране...» Из последњих наведених речи можемо ишчитавати и имплицитну поетику саме ауторке је р вредоност њених романа,поред осталог, лежи и у дубокој емпатији с којом она ствара своје ликове, као да је све њих рађала и телом а не само духом, свима с подједнаком љубављу удахне живот који никада није једноставан и лак.У свему томе, очитује се дубок смисао, исконска потреба за креативношћу, служење Еросу и Логосу како би се тама Танатоса превидела и мисао о њој одгодила што више.Читалац који се упушта у њен сложени и често фантазмагорични свет, стога бива потпуно заокупљен те свет њеног уметничког дела стога прима као највећу животну истину правећи паралеле између прочитаног и сопствених увида.Иста она врста катарзе коју писац проживи док све то уобличи преноси се и на читаоца који духовно реализује понуђени садржај таквог писца, емотивно и мисаоно уздраман.

На ширем, метафоричном плану роман Неопроштено,чијих значења смо се само делимично дотакли, може бити и прича о распаду заједничке земље у којој су лични интереси и неискреност дали катастрофалне последице јер радња се делом одвија деведесетих година прошлог столећа. Бомба је, као и у овом роману, разнела ту заједничку «кућу» и све је претворено у пепео.Остаје да живи само прича о једном времену у којем није све било лако, али је било и великих успеха и остварених људских судбина.

Са прашањем или без њега, патње међу блискима увек остају негде да живе и да поново васкрсавају у најноечекиванијим околностима. Овај роман о томе говори са много опомена и позивања на сагледавање сопствених корака и њихових последица јер «реч је најубојитије оружје!» и с њом треба бити опрезан. Но, кад њоме овладаш као што то чини Ангелина Петровић пишући слојевите и вишезначне романе, откровења су више него драгоцена.

Мр Милица Јефтимијевић Лилић

 

 

 

 

Copyrigcht © 2018 angelinapetrovic.com

REAKCIJE ...

ОВАПЛОЋЕНА МОЋ ПОНИРАЊА У ПСИХОЛОГИЈУ СТВАРАЊА...

 "Уметност има велику улогу у упознавању човека и многих феномена постојања. Будући да се уметност рађа из [ ... ]

OPŠIRNIJE
U UZAMA SUROVIH ŽIVOTNIH OKOLNOSTI

"Poznata su stanja kada se umetnik oseća neobično, čudno, potišteno, nezadovoljno, nedefinisano, dok ne počne da stvara, dok se posredstvom  neke duboke koncentracije ne približi Bo [ ... ]

OPŠIRNIJE
Impresivan narativ o snazi moći i zloj kobi

"Roman Duhovi duž Drine  je izuzetno bogat različitim diskursima, svi junaci su negde izgubljeni u potrazi za svojim kodom, onim  što ih utemeljuje u postojeći poredak, (Čarli u [ ... ]

OPŠIRNIJE
Visoki artizam i pronicanje u bezdan ljudske duše

"Zapravo, nesumnjivo je, čini se da je autorka baš to htela da podvuče, sve to je čovek, njegovo beskrajno složeno biće koje se manifestuje kroz postupke, kreativnost, dobra ili zla dela [ ... ]

OPŠIRNIJE
Inspiracija za niz izuzetnih trenutaka...

Srećna ti Nova Godina, draga Angelina, u kojoj ti želim inspiraciju za jos niz izuzetnih "trenutaka"! Sveštenik je pročitan. U istom dahu nastavljam, i odabiram Neoprošteno. Uporedjen [ ... ]

OPŠIRNIJE