Angelina Petrovic

KADA BI PISAC BIO PERFEKCIONISTA, VRLO BRZO BI SE POSVAĐAO SA UMETNOŠĆU!

Objavljeno na https://balkan-stars.com/

Književnica Angelina Petrović, nedavno se vratila iz Banjaluke gde je predstavila svoje romane. Glavni fokus je svakako bio na najnovijem romanu, koji se pojavio u prodaji pre nekoliko dana, a zove se “Uspavanka za mrtve”. Zanimljivo je da u pitanju žena koja se sa skoro svake promocije ili Sajma vrati “praznih ruku” s obzirom na to da je interesovanje za njenim romanima zadivljujuće, iako nije osoba koja se medijski previše eksponira. Međutim, publika je ta koja ipak prepozna kvalitet i samim tim ga i nagradi. 
Kada je Angelina Petrović u pitanju, nije Vam potreban poseban povod kako bi uradili intervju, jer i pored pisanja ima dosta toga da kaže, ali smo se ovoga puta ipak fokusirali na njen profesionalni rad i uspeh.

Roman “Uspavanka za mrtve” konačno je u rukama vaših čitalaca. Zašto se toliko dugo čekalo na objavljivanje pomenutog romana, s obzirom da je najavljivan mesecima? 

– Kada bi pisac bio perfekcionista, vrlo brzo bi se posvađao sa umetnošću. Da budem preciznija, izgubio bi tu notu nonšalantnosti koja umetnike čini pomalo lucidnim, neobičnim, nepredvidivim. To je suština vašeg pitanja. Mislite da ste blizu, a onda neka nova misao sasvim zaokupi vaš um i ponovo se družite sa junacima, sve dok duša ne oseti onu vrstu zadovoljstva da može reći: “Dosta je bilo!” Rad na koricama, korekciji i ostalim elementima takođe iziskuje vreme, i sve to skupa učinilo je da se roman pojavi kasnije nego što je predviđeno. Postoji i jedna velika istina, a to je da knjiga nikada ne kasni, već da je pisac onaj što zakasni, tako da se nadam da će i moj novi roman ostati večni pisani trag i “stariti” sporije od svog tvorca.

Iako je rano za bilo kakve reakcije, da li ste ipak dobili već neke od ljudi koji su pročitali “Uspavanku”? – Roman se premijerno pojavio na međunarodnom Sajmu knjiga u Banja Luci što me ispunilo zadovoljstvom, jer sam u Republici Srpskoj stekla ozbiljnu čitalačku publiku. Mislim da je tome najzaslužniji moj prethodni roman “Duhovi duž Drine” čija radnja je smeštena na tamošnje prostore, što mi je, kao autoru, prokrčilo ozbiljan put. Nije mali broj onih koji u svojim kućnim Bibliotekama imaju sve moje naslove, te su bez imalo sumnje došli i po novi roman. Komentari pristižu i bilo bi potrebno mnogo mesta kada bih sve to podelila sa Vama. Zajedničnki imenitelj je da sam novim romanom opravdala davno stečeno poverenje čitalaca. Ono što je presudno za moj rad je da sam bar za pola stepenika bolja, kompleksnija, sigurnija kako po strukturi, tako I u samoj sadržini. Možete biti perfektan pisac, ali ako nemate emociju, sve pada u vodu. Komentar jednog mladića koji mi je prišao I rekao da je plakao dok je čitao jedan od mojih romana ispunio me nežnošću. Nikako mi nije cilj da rasplačem čitaoca, ali sam znala da sam pisanjem dala onu emociju za kojom svi težimo u našim životima. To mi daju snagu da nastavim da sledim svoj san. 

Nedavno ste posetili Banjaluku, družili se sa svojom čitalačkom publikom, promovisali sve vaše romane. Čini mi se da se sa svake promocije ili sajma vratite bogati za još jedno iskustvo, prijateljstvo. Ljudi koji prate vaš rad su nekako posebni i zaista potpuno predani onome što im vi čistog srca pružate putem vaših romana. – Družila sam se sa Banjalučanima sedam dana. To je već tradicija za mesec septembar. Tačno je, stekla sam dosta prijatelja, oni u meni vide jednu ženu koja se nikada nije vinula u nepotrebne visine, već čvrstim nogama dodiruje tlo. Kada ste na “terenu” da se grubo izrazim, tada imate priliku da se licem u lice susretnete sa stanjem na tržištu pisane reči. Privilegovana sam, jer više niko ne može da mi kaže neistine. Čitalac je oprezan, čitalac je mudar, čitalac je kritičar, čitalac se ne libi da pljune na knjigu koja je loša I da je nazove smećem, čitalac me gleda pravo u oči i bez ustezanja mi kaže da će pročitati jedan moj roman( ukoliko mu je moj rad nepoznat) i da će mi prilikom sledećeg susreta reći svoje mišljenje. I to mi daje neslućenu snagu. Taj izazov sličan je sportu. To je moja pobeda i poraz. Uvek verujem u pobedu, jer verujem u sebe. Bez takve vere, ne možete biti stvaralac.

Ovog leta ste se i odmarali, ali je zato sada već počela sezona ozbiljnog rada i ozbiljnih obaveza. Šta je najzahtevnije u poslu jednog umetnika kao što ste vi? Kreativni deo i samo stvaranje novog književnog dela verovatno je uzbudljivo i vodi vas u neke nove izazove, međutim, koliko god voleli vaš posao, postoji i ona druga strana medalje, koja nije baš tako lepa i kreativna? – Plaše me ovakva pitanja mada znam da su neophodna. Ovog leta sam se malo odmarala, jer sam radila nove tiraže pet svojih naslova. Roman “Psiha”, “Neoprošteno”, “Sveštenik” “Dželat” i novele “Koža” doživeli su nova izdanja, ne znam više ni koja po redu. To je onaj manje kreativan deo ovog posla, a koji iziskuje dosta energije. Srećna sam, jer je taj posao okončan. Sledi promovisanje novog romana u Srbiji I regionu, biću prisutna na Sajmu knjiga u Beogradu, Nišu, Podgorici, Sarajevu, Novom Sadu, Pirotu. Promocije romana “Uspavanka za mrtve” biće najavljivane, ali mogu da dodam da sam uskoro u Obrenovcu, Subotici I Somboru.

Koji su vaši planovi za naredni period, kao i planovi vaše izdavačke kuće “Cepelin”? – Izdavačka kuća Cepelin objaviće prvi roman Zorana Milenkovića, oca najvećeg balkanskog umetnika u oblasti muzike, Stefana Milenkovića, potom je u planu jedan dokumentarni film u režiji Davida Petrovića, i ono što je ključno je prvi dugometražni film Davida Petrovića. Kada će se to dogoditi, zavisi od odluke Filmskog centra Srbije gde smo konkurisali. Naravno, moja želja je da što pre počnem da radim svoj deveti roman. Jer, pisanje je moja ljubav I snaga. Gotovo misija! 

Ukoliko želite da budete detaljnije upućeni u stvaralaštvo ove uspešne književnice, možete pogledati i njen zvanični sajt gde su Vam dostupne apsolutno sve potrebne informacije.
http://angelinapetrovic.com/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *