Ko smo mi?

Pre nekoliko godina sam u parku ugledala jednog čoveka. Sedeo je i ćutao. Ni po čemu se nije razlikovao od bilo kog drugog prolaznika. Sledećeg dana sam ga zatekla na istoj klupi. Sedeo je i ćutao. I tako danima. Pitala sam baštovana koji je vodio računa o svakom cvetu u parku, uredno šišao travu i sakupljao opalo lišće – zašto čovek danima sedi i ćuti? A on mi je šapnuo na uvo da je to sumnjiv čovek i da se klonim njegovog društva. Razmišljala sam o nepoznatom sumnjivcu koji mi nijednim gestom nije pokazao ništa sumnjivo i došla do pravog odgovora. Onoliko koliko je on meni bio sumnjiv, bila sam i ja njemu, razlika je beznačajna. On je sedeo i ćutao, ja šetala i osluškivala. Tako olako donosimo sud o drugima, a pri tome zaobilazimo istinu o nama samima

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *