Pisanje…

Kada napišemo knjigu ( proza, poezija) osetimo da smo dosegli visine o kojima smo kao deca samo maštali. I to je tako lepo. Kada prođe izvesno vreme, od naše knjige očekujemo da nam postane još vernija, da nam se „poda“, jer naša podsvest radi protiv nas samih. I sve je to ljudski! Ali, kada besomučno jurcamo i tragamo za odgovorima ko je pročitao naše delo, kome je prošlo kroz ruke, šta su rekli o našem delu, koliko im se dopalo naše delo, u čijim rukama smo videli naše delo…itd, tada nam zbir svih elemenata podari saznanje da u životu nismo ništa uradili. Nije nas izdala naša knjiga, već je tvorac izdao svoje delo, ili nikada nije ni stvorio delo, već pustu iluziju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *