Ne kažem da sam sasvim u pravu ako tvrdim da je doputovala u moje odaje jedna nepoznata reč – predrasude. Dugo sam se pitala: odakle je potekla i ko je doveo meni? Samo sam osetila da se oblikovao vidik, čitav horizont  i iscrtao granice jednog nepravilnog kruga. Nije mu se nikako mogao odrediti centar, kružnica…Continue reading Predrasude…

Ima veštih lovaca, dobrih ljubavnika, mudrih govornika, prepredenih žena, nestašne i mirne dece, ima, ima… Toliko je raznolikosti, a postoje da shvatimo da je savršenstvo najveća mana koju želimo da spakujemo u kofere ispod tanke i debele kože. A mene progoni laž. Pokušala sam da pronađem u moru nesavršenstva opravdanje za još jedno od tri…Continue reading Laž…

Koliko je tajni sakriveno u ljudskoj duši, koliko je lepote nakupljeno u svakoj suzi, pokazaće tkanje mojih misli u smiraju sparnog letnjeg dana. Koliko je snage u meni, uvideće svako ko poželi da ponese težinu mojih reči. Lepota me opčinila da napišem obično pismo, a nisam ni slutila da magla pluta nebeskim prostranstvom, ljubomorna na…Continue reading Lepota…

Dotojanstven čovek! Koliko puta sam čula i opekla se o reč od trinaest slova. Ne kaže se džabe da je trinaestica baksuzan broj. Možda mi se samo učinilo, možda sam tako želela da osetim, ali mnogo muškaraca i žena koje sam u svom skromnom duhu prepoznala, uveravao me je da mu je dostojanstvo topliji jorgan.…Continue reading Dostojanstvo…

Hodam ravnim drumom i obradujem se kada ugledam poneki beli i sivkasti kamenčić kako se ustalio i šćućurio po čistini staze, ne narušivši prostranstvo i sjaj belog puta. Zapitam se: nisu li moji koraci suvišni i ne ometaju li možda harmoniju puta koji vodi u budućnost? A po njemu gazi prošlost… Koraci su mi nesigurni…Continue reading Spletke…

Pre nekoliko godina sam u parku ugledala jednog čoveka. Sedeo je i ćutao. Ni po čemu se nije razlikovao od bilo kog drugog prolaznika. Sledećeg dana sam ga zatekla na istoj klupi. Sedeo je i ćutao. I tako danima. Pitala sam baštovana koji je vodio računa o svakom cvetu u parku, uredno šišao travu i…Continue reading Ko smo mi?

Muškarac je odavno zauzeo mesto u glavi i postelji žene. I koju god da pitaš da li je tako, naići ćeš na dosta negativnih odgovora. Ni za živu glavu ne bi priznale nešto tako! Uverene da će prikrivanjem iskrenih misli ostaviti bolji utisak na onog ko se tako bezobzirno raspituje, često samo traže novu posteljinu.…Continue reading Muškarci i žene!?

Zadesile su je mnoge nevolje. Ona ih je nazivala i Nedaćkama. Kasnije sam saznala da se na to ime odazivala. A bilo ih je! Nije da nije! One najteže koje su je zadesile, nisu ni bile prouzokovane velikom patnjom i odricanjem, kako je uvek mislila i čvrsto bila uverena, već prostom činjenicom da je imala…Continue reading Realnost…

Rekao mi je da se zove Umetnik. Pomislila sam da se šegači sa mnom! Sedeo je na trotoaru i crvenom kredom zapisivao brojeve. Od stotine, pa unazad. Nije se obazirao na užurbane korake prolaznika koji bi otiskom cipele poneki, već zabeleženi, izbrisali. Mirnim pokretima ponovo bi zapisao isti broj na utabanom mestu po kome je…Continue reading Umetnost…

Kada napišemo knjigu ( proza, poezija) osetimo da smo dosegli visine o kojima smo kao deca samo maštali. I to je tako lepo. Kada prođe izvesno vreme, od naše knjige očekujemo da nam postane još vernija, da nam se „poda“, jer naša podsvest radi protiv nas samih. I sve je to ljudski! Ali, kada besomučno…Continue reading Pisanje…